U IME ALLAHA MILOSRDNOGA MILOSTIVOGA

KNJIGA PREČE KUPOVINE

(Prednosti u kupovanju)

GLAVA

preče kupovine u (onome) što se nije razdijelilo, pa kada su se dogodile (tj. postavile) granice, pa nema preče kupovine.

(Ranije je dato objašnjenje o pravu prednosti u kupovanju prema kojem jedan kupac ima prednost nad drugim kupcima da kupi nešto što se prodaje. Vidi 58. stranicu ovoga prevoda.)

PRIČAO NAM JE Museded, pričao nam je Abdulvahid, pričao nam je Mamer od Zuhrije, od Ebu Selemeta, sina Abdurahmana, od Džabira, sina Abdullaha, bio zadovoljan Allah od njih dvojice, rekao je:

Sudio je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, sa prečom kupovinom (da se postupi) u svemu što se nije razdijelilo, pa kad su se dogodile (tj. postavile) granice i izmijenile se staze (putevi), pa nema preče kupovine.

GLAVA

izlaganja (tj. nudenja, nuđenja, ponude) preče kupovine na njezinog vlasnika (tj. njezinom imaocu, posjedniku preče kupovine) prije prodaje.

A rekao je Hakem: Kada je dozvolio njemu prije prodaje, pa nema preče kupovine njemu. A rekao je Šabija: Kome se prodavala njegova preča kupovina (tj. stvar na koju je on imao pravo preče kupovine), a on je svjedok (tj. prisutan), neće (da) promijeni nju, pa nema preče kupovine njemu.

PRIČAO NAM JE Mekija, sin Ibrahima, izvijestio nas je Ibnu Džurejdž, izvijestio me Ibrahim, sin Mejsereta, od Amra, sina Šerida, rekao je: stao sam (pogledom, tj. zaustavio sam pogled) na Sadu, sinu Ebu Vakasa, pa je došao Misver, sin Mahremeta pa je stavio svoju ruku na jedno (od) moja dva ramena, kadli dođe Ebu Rafi', slobodnjak Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, pa reče:

"O Sade, kupi sebi od mene moje dvije sobe u tvojoj (svojoj) kući!" Pa je rekao Sad: "Tako mi Allaha ne kupujem sebi njih dvije." Pa je rekao Misver: "Tako mi Allaha zaista kupićeš sebi svakako njih dvije." Pa je rekao Sad: "Tako mi Allaha neću povećati tebi na (ili: iznad) četiri hiljade, plaćene na otplatu, ili isječene na komade (iskomadane, a to znači opet: plaćene na više puta, a ne odjednom)." Rekao je Ebu Rafi': "Zaista već mi se davalo za nju (kuću, tj. za te dvije sobe u kući) pet stotina zlatnika (a to je iznosilo onda pet hiljada srebrenika, dirhema), i da nije (toga) da sam čuo (tj. i da nisam čuo) Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, (da) govori: "Susjed je preči sa svojom blizinom (tj. zbog svoje blizine, kućne blizine)", ne bih dao tebi nju (ni) za četiri hiljade, a ja sam (u takvom stanju da) se meni daje za nju pet stotina zlatnika." Pa je dao nju njemu.

GLAVA:

Koje je susjedstvo bliže (ili: Koji je susjed bliži)?

PRIČAO NAM JE Hadžadž, pričao nam je Šubete. - H - A pričao mi je Alija, pričao nam je Šebabete, pričao nam je Šubete, pričao nam je Ebu Imran, rekao je: čuo sam Talhata, sina Abdullaha, od Aiše, bio zadovoljan Allah od nje (s njom), rekla sam:

"O poslaniče Allaha, zaista ja imam dva susjeda, pa ka kojem (od) njih dvojice ću pokloniti (poklanjati poklone)?" Rekao je: "Ka bližem (od) njih dvojice tebi vratima (po vratima, tj. čija su kućna vrata bliža tebi, tvojim kućnim vratima)."